O VALJEVO, MESTO MOJE DRAGO
O Valjevo mesto moje drago
mog života neoćeno blago
Ko siroče došao sam amo
kad i zašto to ja i ti znamo
Došao sam suđenoga dana
dozvala me zemlja obećana
u grad koji nisam znao da postoji
čekali su me zlatni dani moji
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
Do Lajkovca sam stigo uskom prugom
sa sunčevom pratnjom jedinim sadrugom,
a od Lajkovca onim slepim krakom
što vodi do belog grada za oblakom
čija je kapija kod zadnje stanice
gde ovog sveta prestaju granice
Do kog nema puta, ni broda ni vode
a prema njemu svi putevi vode
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
Sa svih strana su ko hodočasnici
stizali božjaci i slepi putnici
koji ne priznaju nikakve granice
uvek putuju do krajnje stanice
na koju ih neka viša sila šalje
a od Valjeva nemaju kud dalje
Do tog grada ko god je došao
sve gradove je u njemu našao
predosećajući i sluteći samo
da ga neko čeka baš onamo namo
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
Ne znam da li sam bio na ulici
ili na nekoj Šagalovoj slici
ili san košmarni ili java tvrda
ili se Valjevo valja iza brda
Kad se na tezge pazarnoga dana
blagodat izvrnu zemlja osveštana
Ava Justin apostolskog lika
kroz taj metež ode kod svog islednika
A kad šušnu šišmiš kroz šuškor od šljiva
prvi put pomislih Srbija je živa
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
Kroz mnoga mesta morao sam proći
ali pre Valjeva ne imah gde doći
da dođoh niko nije primetio
kao da sam u njemu oduvek i bio
niti me ko pita kad si došao
ni čiji si, ko si, ni što si tu stao
čega god se sećah iz svoga života
sve me bolelo osim ta dobrota
od koje mi je srce propevalo
i začadilo se sve što je valjalo
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
U tom gradu je već sve bilo moje
a još se nismo ni sreli nas dvoje
nisam čuo ime Vera Pavladojska
ni da je valjevo dvojnik Pjantigorska
ni da je Povlen sačuvao alku
za koju je Noje privezao barku
ni da je sudbinom sve predodređeno
ni da je suđeno kako je rečeno
kad se utisnu u sred srca moga slobodnoga i otvorenoga
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
Povlen i Maljen, Medvednik, Jablanik
i Suvobor skamenjen nesalomiv vojnik
vrhom se dotiče nebeskog beskraja,
a podnožje seže sve do Himalaja.
Da oko Valjeva ko ratnici sveti
stoje najdublje stene na planeti
na nebo otišle, na zemlji ostale
da bi Valjevo u krilu čuvale
i celom svetu okrenule leđa
da ga odbrane od mržnje i međa.
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji
Kad je praokean nebo razorilo
veliko valje se sa dna izronilo
valjevsko valje blista ne sustaje
izbrizgava sve nove blistaje
Matije, Ljube, Nikolaje
i luč uzdiže u sve galaksije
da novotvori i tka bez zastanka
muški kao Mišić, ženski kao Desanka
a ja živim da ima ko da te se seća
zvezdo ne smenjiva i ne zalazeća
Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji
ako pet gora oko njega stoji