O Valjevo, mesto moje drago

O VALJEVO, MESTO MOJE DRAGO

O Valjevo mesto moje drago

mog života neoćeno blago

Ko siroče došao sam amo

kad i zašto to ja i ti znamo

Došao sam suđenoga dana

dozvala me zemlja obećana

u grad koji nisam znao da postoji

čekali su me zlatni dani moji

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

Do Lajkovca sam stigo uskom prugom

sa sunčevom pratnjom jedinim sadrugom,

a od Lajkovca onim slepim krakom

što vodi do belog grada za oblakom

čija je kapija kod zadnje stanice

gde ovog sveta prestaju granice

Do kog nema puta, ni broda ni vode

a prema njemu svi putevi vode

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

Sa svih strana su ko hodočasnici

stizali božjaci i slepi putnici

koji ne priznaju nikakve granice

uvek putuju do krajnje stanice

na koju ih neka viša sila šalje

a od Valjeva nemaju kud dalje

Do tog grada ko god je došao

sve gradove je u njemu našao

predosećajući i sluteći samo

da ga neko čeka baš onamo namo

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

Ne znam da li sam bio na ulici

ili na nekoj Šagalovoj slici

ili san košmarni ili java tvrda

ili se Valjevo valja iza brda

Kad se na tezge pazarnoga dana

blagodat izvrnu zemlja osveštana

Ava Justin apostolskog lika

kroz taj metež ode kod svog islednika

A kad šušnu šišmiš kroz šuškor od šljiva

prvi put pomislih Srbija je živa

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

Kroz mnoga mesta morao sam proći

ali pre Valjeva ne imah gde doći

da dođoh niko nije primetio

kao da sam u njemu oduvek i bio

niti me ko pita kad si došao

ni čiji si, ko si, ni što si tu stao

čega god se sećah iz svoga života

sve me bolelo osim ta dobrota

od koje mi je srce propevalo

i začadilo se sve što je valjalo

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

U tom gradu je već sve bilo moje

a još se nismo ni sreli nas dvoje

nisam čuo ime Vera Pavladojska

ni da je valjevo dvojnik Pjantigorska

ni da je Povlen sačuvao alku

za koju je Noje privezao barku

ni da je sudbinom sve predodređeno

ni da je suđeno kako je rečeno

kad se utisnu u sred srca moga slobodnoga i otvorenoga

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

Povlen i Maljen, Medvednik, Jablanik

i Suvobor skamenjen nesalomiv vojnik

vrhom se dotiče nebeskog beskraja,

a podnožje seže sve do Himalaja.

Da oko Valjeva ko ratnici sveti

stoje najdublje stene na planeti

na nebo otišle, na zemlji ostale

da bi Valjevo u krilu čuvale

i celom svetu okrenule leđa

da ga odbrane od mržnje i međa.

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji

Kad je praokean nebo razorilo

veliko valje se sa dna izronilo

valjevsko valje blista ne sustaje

izbrizgava sve nove blistaje

Matije, Ljube, Nikolaje

i luč uzdiže u sve galaksije

da novotvori i tka bez zastanka

muški kao Mišić, ženski kao Desanka

a ja živim da ima ko da te se seća

zvezdo ne smenjiva i ne zalazeća

Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji

ako pet gora oko njega stoji